LEPOTA NEPRETENCIOZNOSTI

  

  osjećam se previše velikim

    da sam previše 'neko'

    razmišljam o radostima životinja

    o tome kako je lepa bezbrižna dosada

    biti pas, biti još nešto manje

    mrav, insekt, komarac, muva, mušica

    biti drvo

    biti kamen

    ne biti uopšte, kad već mogu da maštam.

    Najiskreniji je život insekata

    Mravinjak života, lepota nepretencioznosti

    život je iskren samo kada je nepretenciozan

   kada se ne opravdava pred sobom i drugima

   voleo bih da sam mušica što živi jedan dan

   to se sad ja prepirem sa bogovima,

  jer ja bih najviše želeo da uopšte nikad i nisam postojao

  ali oni kažu: ali kad već moraš da postojiš...

 ( bogovi su jači od smrti, a život je jači od bogova)

   onda bih želeo postojati u ovom istom svetu

   onda bih želeo postojati što nepretencioznije

  bez pretencioznosti osećanja, svesti, krivice,

 bez pogleda na budućnost,

 bez večnosti.