Sanjao
sam
jednom
da si mrtva
i putovao sam
kolima do crkve tvojih predaka
vatre su gorele po
brdima
ležala si na odru
prekrivena crnom svilom
prekrivenog lica,
očiju, tela
samo je iz svile
virila tvoja ruka
ruka davljenika i
prvi put je
tražila moju pomoć
spasenje od pijanih
rođaka oko odra
od nesnosne
trivijalnosti pučkog bola
od napornog
žaljenja rodbine
to ti u smrti
najteže pada
čuo sam da mi
govoriš mrtva:
samo čekam da me
zaborave
da nađem
mir...
Okrutno sam te
odbio
Nikada te neću
zaboraviti.
Vraćam se u
Podgoricu sa groblja tvojih predaka
iz tvog kraja gde
ćeš počivati među ljudima koji te nikada nisu poznavali
ožaljena od ljudi
koji te nikada nisu poznavali. vatre su gorele na brdima blizu
Podgorice.
Zaustavio sam kola
i izašao udišući miris novembra, miris dima
Divio sam se
dobroćudnosti prirode
bio sam
srećan
No comments:
Post a Comment