Friday, January 3, 2014

HAJDE DA SE VIDIMO VEČERAS


Dok se neprestano vrtjela ista pjesma,
(glas koji je već počeo da ga iritira)
gleda kroz velika stakla napolju-
oblačno je i možda se smrkava.
Nema mnogo kako se probudio.
Ili je možda prošlo baš mnogo.
Teško je to reći.
Teško je znati.
Čeka da se nešto desi.
Nešto sasvim neodređeno, nejasano.
Kako vrijeme odmiče, sve je manje izgleda.
Tako mu je potrebno čudo,
da svaki čas očekuje da iznenadi sebe
i padne na koljena i  zatraži neki znak.
'Znaš, da mi je to potrebno...'
Ali nema  pojma tačno šta.
Možda da zazvoni telefon,
da se javi neko koga nije bilo godinama,
glas iz nekog drugog vremena,
da ga vrati u vrijeme kad je sve bilo podjednako besmisleno,
ali je barem bilo nekog optimizma.
Da glas kaže :
''Hajde da se vidimo večeras.''
Srce mu iznenada počinje udarati jako.
Osjeća da je zaglavio u životu.

No comments:

Post a Comment