Keruakov 'Mexico City Blues' (za M.)

nadam se da će ti se ostvariti svi snovi

da ćeš živeti svoju romantiku

želim ti to

i da odeš u mexico

da ti se debeli zadrigli marijači

majanskog porekla

unose u facu

toliko da možeš osetiti znoj i brkove

da pokušavaju da dotaknu tvoje belo lice

evropsko lice

kolonizatorsko lice

lice gospodarice, bele boginje

svojim kratkim debelim native prstima

da ti u prolazu dobacuju otegnuto

moreeeena

paloma

palomita

da se opijaš tekilom u šugavom stanu

i da umireš od vrućine

da preležiš egzotične bolesti

i dijareju

to je tako burroughs

i da obavezno pišeš dnevnik

da ostanu tragovi znojavih prstiju

da razlivaju mastilo

da ostanu otisci

da bude lično i živo

otegnuto i sporo

kao boca koja ide od ruke ruci

da miriše na mamurluk i pepeo

i isto tako možeš pisati poeziju

ništa pretenciozno

ništa za buduće generacije

možeš ovako kao ja

oduvek smo hteli biti kao ti ljudi

što su se odvažili putovati

i opijati se

i propadati

i zabavljati se

plesati na palubi broda koji tone

to je tako slatko

da bude divlja vožnja

i istovremeno neki tužan ples

da slušaš kojote kako zavijaju noću

da gledaš raspela po ulicama

i gospu od guadalupe na zidovima

i privescima od ključeva

i da me možda

jednom zovneš

negdje u 2 ili 3 ujutro

bićeš dezorjentisana

zaboravićeš to veče da smo

različite vremenske zone

i reći ćeš glasom tamnim

i baršunastim

kao unutrašnjost bačve za wiskey

kao pijano, ostarelo drvo

disaće tvoj glas preko slušalice

i reći ćeš možda

kako je živeti svoje snove

vrlo usamljeno