Sa šesnaest, sedamnaest godina
sećam se
sećam se
u letnjim popodnevima
stajala je na
benzinskoj pumpi
obučena u jeans sa otkrivenim pupkom
plave, valovite
kose
kao Courtney Love smrti,
naslonjena na
banderu
ispijala je koka kolu
iz staklene flaše
zamišljala da je
negde
na proputovanju
amerikom,
on the road
da je samo zastala
da se rashladi
da je na nekoj usamljenoj
filling station
negde u pustinji
arizone
negde u teksasu
negde u koloradu
negde gde je
tlo crveno
i gde nema
oblaka
gde se ljudi
voze
u zelenim vintage kabrioletima
i zaustavljaju u
nigdini da bi halucinirali
raskopčanih
košulja
da bi padali na
kolena po belom pesku
da bi kroz ray ban naočare gledali crveno nebo
da bi spavali u
vrećama
nad kostima
indijanaca
da bi uznemiravali
plemenske duhove
stajala je tako
svako popodne
na benzinskoj
pumpi
čekala je da je pokupe
život i smrt
čekala je da je pokupe
život i smrt
gledali su je znojavi muškarci
koji su silazili
sa kamiona i odlazili da pišaju
treš romantika-
mislila je-
to je kada zamišljamo
da ćemo propasti
na neki
zanimljiviji način.
Život je na kratko delovao toliko romantičnoda bi ceo mogao da stane u gif na tumblr-u.
No comments:
Post a Comment