Monday, August 1, 2022

16/8/96

Znaš, kad sam bio mali 

znao sam da je 16. avgust poseban dan 

Sveti Roko, prvi svetac za koga sam ikad čuo 

(sad zauvijek mlađi od mene, od 31, 32 godine) 

Taj Sveti Roko 

Teško lijep na oltarnoj pali, 

(Ne možda na prvi pogled, već kad misliš o tome duže; 

Sa dubokim pogledom nekog ko je vičan bolu;

To sam naučio da prepoznajem 

Poslije kod ljudi koje sam znao) 

Išao sam svake godine sa babom na misu 

U Donju Lastvu 

I pod lampionima krenula bi procesija sa kipom 

Prolazili bismo ispod njega i ostavljali sitan novac 

(Moramo jednom poći zajedno 

Sad nakon svega, nakon 20 i nešto godina; 

Nisam bio dugo, ali često sanjam te mise 

Čujem valove, kao u školjci, misne tišine 

– Biskup je jednom, zbog mnoštva svijeta, 

Misio u barci uz obalu – kao Isus) 

Sveti Roko iz Monpeljea sa patničkim pogledom 

Zadiže svoje ruho i pokazuje kažiprstom 

 Duboku ozljedu ispod koljena 

(Od čega mu je ova rana? 

Baba je kratko rekla– od kuge) 

Bio sam zagledan u tu crvenu povredu 

Fasciniran, izgubljen u njoj 

Vidjeh mog prvog, ranog Hrista u toj krvi 

Osjetio sam so i more te rane 

Dotakao sam je rukom 

Zašao sam preduboko u nju 

Nešto to govori o meni, 

Da sam se čak i kao dijete 

Prvo identifikovao sa ranama 

I povredama, a potom sa svim ostalim.

No comments:

Post a Comment