vizitacija

Kao da gledamo kakvo barokno platno

To je čedno i belo telo

Odeveno u crveni skerlet

Violencija velura

Svile i somota

Obmotava to nadasve krhko telo

Nagriženo kao stari drveni stub

Izjeden revnošću unutrašnjim crvom

uzoriti otac inkvizitor ide u raskošnoj kočiji

Konji u galopu

Momci koji idu pred njim

Na stasitim konjima

Umjetnik vešto ističe

Muskulaturu njihovih sapi

Lica mladića odaju neki ironični osmeh

Napetost galopa električki je intenzivna

Za kočijom Uzoritog

Nekoliko je konja koji vuku

Velike kaveze prošarane lancima

Za njima idu lude i patuljci sa dresiranim majmunima

Simboli sujete ovog sveta

Jedno nadasve humorno nipodaštavanje

Preuzetosti zemaljskih kraljevstava

Kraj puta seljani naklonjeni

Vrlo pobožno

Sušta su pietas

Kuda su se zaputili

Njegova preuzvišena ekselencija

Kao da pitaju

Idu onima gore u planini

Što igraju oko vatre

U najsujevernijim onim čaranjima

Starih običaja i navada

Kroz prozor je kočije

Uzoriti pružio svoju ruku

U beloj rukavici

-To je čedno telo

Centar tog živog mehanizma-

Ruka je izmorena dugim putovanjem

(Nisu stali od Inglštata)

Klonula u nedovoljno entuzijastičan

Blagoslov upućen

Ovim skromnim pobožnim licima
Niskog roda

Jedini je to detalj slabosti

U tom užarenom točku
Celestijalne dinamike