private idaho

da snimam filmove

svi bi bili

kao my own private idaho

samo bi se putovalo

i bilo bi neko prijateljstvo

i bila bi u naslovu neka savezna država

i kadar bi često prikazivao autoput

radilo bi se o dvoje  ljudi

koji bježe od ko zna čega

od nekoga kome duguju novac

od života

od nije bitno čega

i zabavno im je

i smiju se

i pričaju o svom životu

i tragične stvari odjednom postaju lijepe

bilo bi to neko prijateljstvo

možda više od toga

i bila bi nečija glava u nečijem krilu

i neko bi rekao: sve će biti u redu

i nosili bi karirane košulje

jer bi se sve dešavalo u ranim devedesetim

i vjetar bi ulazio kroz prozore na kolima

i neljubazne  konobarice bi sipale kafu

u svratištima pored puta

i bio bi tu neki džuboks

i muškarci sa kaubojskim šeširima

i neka raščupana djevojka

koja bi rekla: volim ovu pjesmu

i počela da igra sama

i neko bi te poslije pitao:

o čemu se radi u vladovom filmu

a ti bi rekla

to je  neki film o dvoje ljudi

i nije o ničemu posebnom

ali je kao baš tužan