private idaho

da snimam filmove

svi bi bili

kao my own private idaho

samo bi se putovalo

i bilo bi neko prijateljstvo

i bila bi u naslovu neka savezna država

i kadar bi često prikazivao autoput

radilo bi se o dvoje  ljudi

koji bježe od ko zna čega

od nekoga kome duguju novac

od života

od nije bitno čega

i zabavno im je

i smiju se

i pričaju o svom životu

i tragične stvari odjednom postaju lijepe

bilo bi to neko prijateljstvo

možda više od toga

i bila bi nečija glava u nečijem krilu

i neko bi rekao: sve će biti u redu

i nosili bi karirane košulje

jer bi se sve dešavalo u ranim devedesetim

i vjetar bi ulazio kroz prozore na kolima

i neljubazne  konobarice bi sipale kafu

u svratištima pored puta

i bio bi tu neki džuboks

i muškarci sa kaubojskim šeširima

i neka raščupana djevojka

koja bi rekla: volim ovu pjesmu

i počela da igra sama

i neko bi te poslije pitao:

o čemu se radi u vladovom filmu

a ti bi rekla

to je  neki film o dvoje ljudi

i nije o ničemu posebnom

ali je kao baš tužan

kamera nas nikad nije voljela

mi smo bili ništa

o nama nisu pisale novine

mi smo bili ništa

kamera nas nikada nije voljela

bilo je simpatično

kako si se jednom oduzela pred kamerom

kako si uradila prijemni –pitala  je novinarka,

tebe - djevojčicu

dobro-rekla si

jesi li se spremala?

jesam

da li je bilo teško

nije, rekla si kratko

novinarka se nasmijala kiselo

rekla je kamermanu

idemo dalje

rekla si mami da ćeš biti na televiziji

da si govorila u mikrofon

isjekli su u montaži dio sa tobom

govorila si odsječno

tako se ne govori pred kamerom

kamera nema strpljenja

kamera mora da se zavede

sa kamerom se vodi ljubav

igra tango

sa kamerom moraš da budeš toreador

a ne plastična lutka iz izloga

moraš da je mamiš tijelom

moraš mnogo da se smiješ

moraš da imaš lijepe zube

kamera nas nikad nije voljela

prosto nismo imali ono nešto

ili se nismo trudili dovoljno

nismo sanjali dovoljno

nismo imali dovoljno mašte

nismo shvatili da se mora

neprekidno raditi na sebi

da ne postoji radno vrijeme

prag zrelosti

da se odluke ne donose odjednom

nismo ulagali u sebe

roditelji su bili previše popustljivi

i nas je bolio kurac

nismo se trudili na školskim priredbama

gadio nam se optimizam

zvijezde su tu na domak ruke

treba samo da posegneš

povraćalo nam se od takvih stvari

mislili smo da smo bolji od toga

zašto se čudimo bilo čemu

naše su ruke bile mlitave

uvijek pružene ka zemlji

kamera nas nikad nije voljela

i nismo vjerovali u bajke