nasukana

krevet je postao njeno utočište

krevet kao splav brodolomnika

daska za koju se drži čvrsto kao za jastuk

dok joj noge plutaju u vodi

oko kreveta kruže ajkule

posteljina je bijela

i miriše sterilno

na hotelski sapun

ogrezla u dušecima

kao prsti u izbjeljivaču

načeta čaršavima ogrubjelim od pranja

kiša zapljuskuje prozore poput talasa

ima morsku bolest

šoljica od kafe prepuna je opušaka

neko pokušava da je podigne iz kreveta

ošamućena od tableta

to joj djeluje kao scena iz neke sartrove priče

neka drugi raspolažu našom slobodom

neka drugi uzmu naš život u svoje ruke

neka dođe neko snažan

neko ko se ne plaši života

dođavola, nije u pitanju strah

neka dođe neko ko ima strpljenja

neko ko ima snage da živi

da hoda

da čisti i pere

da kupuje i stoji u redu za kasom

neko kome nije muka da se obuče i prošeta psa

prekrijte me tankim čaršavom

sad sam na granici sna

zemlja je otvorila svoje izvore

voda masivno teče

ali zaglušeno kao pjesak

nemoj da zoveš hitnu pomoć

pogledaj u kupatilu

izbroj pilule

nisam uzela mnogo – kaže

samo želim da se odmorim

imam grč u nozi

da sam u moru sad bih se utopila

porinuta sam kao podmornica

tijelo je najljepše kad je oprano sapunom

sapuni u hotelima kojima se peru

ljudi posle seksa

imaju kontraceptivno dejstvo

dobro treba isprati genitalije

to su male tajne lanaca trećerazrednih motela

male brižnosti prema mušterijama

sitne diskrecije

u hotelskim sobama umiru

domaćice kao iz filma 'Sati'

umire se anonimno

jebe se anonimno

trgovački putnici

ljudi na psolovnim konvencijama

homseksualci

preljubnici

propale glumice koje gutaju pilule

čaša u kupatilu iz koje svi piju

sve što se radi u tim sobama je bezbolno

jer se nikog ne tiče

jer je to sve nekakav film a ne stvarni život

(film o ljudima iz predgrađa, o piti od jabuka,

o transgresijama koje djeluju čak romantično u tuđim životima)

jer nemamo čak ni ime

osim onog lažnog na recepciji

john doe, jane doe

sada bih dotakla svoje lice

samo da nisam toliko umorna – misli se

dotakla bih svoje lice

da se uvjerim da imam oči i uši i nos i usne

da nisam postala biće bez lica

biće koje se ne može identifikovati

jane doe in her late 20ies

osjećam da su sitnice

sve ono što nas odvaja od drugih ljudi

sitne kontigentnosti

lične karte, čista birokratija

na silu izmišljene karakterističnosti

namjerno uvećane

bore pod lupom
features under microscope

osjećam sada kako sam, kao i svi drugi,

u suštini – nešto anonimno